Може ли рок-музика да утиче на насилно понашање?

 

2. јула 1991., "Guns `N` Roses" су одржали концерт у Сент Луису. Концерт се завршио правим метежом; 2.500 веома љутитих обожавалаца повредило је преко 60 особа. Часопис "Rolling Stone" извештава да "су посетиоци концерта наставили да бесне, да бацају флаше, да ломе седишта, да ломе украсно грмље, да пале ватре... по речима једног учесника морала је уследити интервенција полиције". Нажалост, ово је само један пример насиља које квари рок концерте - насиље које се че-сто завршавало смрћу, као што се десило на концерту "Стоунса" у Алтамонту 1969.

У албуму "Hell Аwaits " (Пакао чека) бенд "Slayer" (што у преводу значи "Кољач" - прим. прев.) у једној од песама каже: "Нема очигледног мотива. Једноставно убијај и убијај. Преживи моје бруталне ударце. Прогонићу те до краја."

Бенд "Rigor Mortis" у песми "Bodily Dismemberment ("Касапљење тела") узвикује: "Нема потребе да бринеш, кујо. Само ти лези и опусти се. Када достигнеш свој врхунац, ја ћу узети своју секиру. Са пет лаганих резова, бићеш у шест слатких комада . Телесно комадање како страст расте."

Маскота групе "Iron Maden" је "Еddу", мртав човек који убија са великим одушевљењем. Сатаниста и брутални убица Ричард Рамирез ("Тhe Night Stalker") изјавио је да је AC/DC песма "Night Prowler" (Ноћно вребало) постала део његове мотивације да убије 30 људи. Рекао је да му је песма пружила надахнуће. "Night Prowler" садржи стих: "Неће те нико упозорити, нико неће викнути "Напад!" и не можеш осетити челик  док ти се не зарије у леђа. Ја сам твоје ноћно вребало."  

Једно истраживање је открило да су међу омиљеним песмама седамсто хеви-метал фанова 50 одсто билс о убијању, 35,2одсто о садизму и 7,4 одсто о самоубиству. Шила Дејвис, професор стихотворства на Њујорк универзитету, коментарише да је "боље да обратимо озбиљну пажњу на садржаје поп-песама и да не процењујемо само шта текстови говоре друштву већ, што је важније, шта му могу учинити."  

Национални савез цркава издао је сличну студију која потврђује да смо најагресивнија нација на свету и наводи "директну узрочну везу између насиља у медијима и агресивног понашања у друштву." Часопис "Time" и националне анкете извештавају да две трећине Американаца окривљују текстове који величају секс, насиље и окултизам за пораст агресије код тинејџера и сматрају да треба увести неке регуле. Две трећине одраслих Американаца брине што су текстови рок-музике сувише сексуално експлицитни, или величају насиље и окултизам, а 75 одсто слаже се да треба да постоји систем упозорења док 80 одсто жели да се текст песме види на омоту плоче.

Према доктору Полу Кингу, професору дечије психологије и психологије адолесцената, "59,1 одсто (адолесцената) признало је да је првенствено због наркозависности изабрало хеви-метал као своју музику. Поред тога, 74,4 одсто укључено је у насиље, 49,8 одсто у крађу и 71,9 у сексуалну активности".

Нажалост, насиље може такође бити усмерено нрема самом себи и неки рок-музичари изражавају ту поруку директно или индиректно. На пример, песма Ози Озборна "Suicide Solution" (Самоубиство као решење) заговара самоубиство ("Самоубиство је једини излаз..."). У песми "Самоубиство је алтернатива" ("Suicide is an Alternative") група "Suicidal Tendenccies" (Самоубилачке склоности) каже:

"Уморан од живота - он исцрпљује/болестан и преморен - нико не мари/ сит самог себе - не желим да живим/сит живота - умрећу/самоубиство је алтернатива."  

Бенд "Меtallica" у својо песми „Fade to В1аск" каже: Изгубио сам вољу да живим, једноставно немам више шта да дам; нема више ничег за мене, потребан ми је крај да ме ослободи."

Др. Hannelore Wass образовни психолог и стручњак за танатологију у једној својој студији назначава да само 17 одсто адолесцената слуша музику са деструктивним темама, а када су у питању малолетни делинквенти та цифра се увећава на преко 40 одсто.

Затим, када су упитали да ли рок-песме о самоубиству или смртоносном насиљу могу одвести у самоубиство или убиство код депресивне или омладине са проблемима, 40 одсто испитаника одговорило је "да" и 25 одсто обожавалаца хеви-метала се сложило.

Типични коментари су били: "Видео сам да се то догодило једном школском другу/пријатељу, песма их је можда гурнула преко ивице;" "Када чују своје мисли наглас изговорене, то може да их подстакне да учине то; песма уноси осећајње у човека;" "Песме и речи су моћни; нарочито ако песму изводи бенд или певач кога обожавају." Др. Wass закључује, "За сада бих истакао као најважније да родитељи прате шта њихова деца слушају."

Овакве студије навеле су Национално удружење за образовање да закључи да многа самоубиства, којих је 6.000 годишње (мисли се на тинејџере), могу бити повезана са депресијом појачаном нихилистичким и фаталистичким текстовима песама. Др Мортон Курленд, психијатар из Палм Спрингса чији је пацијент, Џон Меколун, извршио самоубиство након слушања плоче Ози Озборна, каже: "Садомазохизам, крв и насиље доносе много долара произвођачима рок-видеа, али такве ствари могу гурнути дете (које емоционално пати) преко ивице." На несрећу, данас милиони тинејџера емоционално пате.

Теме отуђености, нихилизма и деструкције које се провлаче кроз рок-музику су често само одраз живота самих рок-музичара. На иример, биографија групе "Пинк Флојд", "Saucerful of Secrets", коју су написале двојица бивших фронтмена групе даје живе иримере личне трагедије која може задесити животе оних који славе изгредништво.

Schwartz и Еmреу износе: "У разговору са неким музичарима укљу-ченим у сатанизам, као и појединцима које су они консултовали - истраживачима, психолозима, и лекарима - образац постаје јасан. Попут многих других који су изабрали сатанизам уместо Хришћанства. они имају жељу за непосредним задовољењем и самоостварењем. "Новац. Контрола. Моћ. Они желе фантазију да су у стању да живе носебан живот са пуно богатства,' рекао је један психолог чија пракса укључујс нека од највећих имена рок-бизниса. ' И вољни су да умру млади да то отплате. Они сматрају да могу имати све одустајањем од живота тако рано... Стварност ових реченица је очигледна када читате посмртнице рок звезда. Многи су умрли од алкохолизма, дроге или у несрећама које су последица утицаја било дрога, било алкохола."

Чак и називи неких бендова хеви-метал музике, правца, "метал смрти" ("Death metal") сугеришу глорификовање смрти и насиља: "Блажена смрт", "Мртвозорник", "Деструкција", "Жезлоноше", "Труло тело", "Жртва", "Насиље".     

У својој књизи "Лудило хеви метала", Дејв Харт пише:

"На концерте доносе лобање и скелете као атракцију, такође симулирају бичевање, бодење ножем и одрубљивање главе. Неки чак пију крв или глођу неколико језивих костију. Неке групе уносе окултне, сатанске  или магијске  ритуале...  Ово је  мрачна, срдита музика. Усмерена је на смрт и насиље и изражава љубав према крви... У многим случајевима, група пројектује поруку да нема промена, наде ни будућности. Све што могу да учине је да замахну песницом у празан ваздух. Живи брзо и умри млад и отиди у блеску славе."

"Часопис Америчког удружења лекара" закључио је: "Насилан и сексуални садржај (рок) видео-слика узнемиравајући је за многе. У једној анализи садржаја 200 видео-спотова насиље се догодило у 57 одсто примера, а сексуални призори у 75 одсто. Од видео снимака који су садржавали насилне сцене, 81 одсто је такође садржавало сексуалне референце. Половина жена је била обучена провокативно. Друга једна студија показала је да је 59,7 одсто насумице одабраних примерака рока имало сексуалне теме, а 53,2 одсто теме насиља... Проучавање ефеката ТВ- насиља може се такође применити на музичке видео-снимке. Ове студије изричито сугеришу, али не потврђују, да постоји узрочна повезаност између насиља на ТВ програму и последичног агресивног понашања. Гербнер и његови сарадници сматрају да насиље на ТВ такође може имати суптилан утицај на друштвене односе."

Часопис лекарског удружења у свом чланку даље наводи да је "неколико убистава доведено у везу са очараношћу хеви метал музиком," и да је "још једна студија о понашању открила да су музичке видео-траке на којима има насиља подстицале посматраче на насилно понашање одмах након гледања траке." Могу се навести и друга истраживања.  

Чланак изражава жаљење што се младима све више шаљу поруке преко рок музике које су уткане у текстове песама које подразумевају насиље и пронографију. Албум Скида Роува “Slave to the grind” (Роб једноличности) карактеристичан је по насловима као што су „Психо-љубав“, „Закон против нарушавања јавног реда“ (Riot Act), “Извади... ван”. У „Riot Act“-у  школа је оптужена да је затвор, („Нисам желе ваше образовање јер је то само гомила /.../“). Чак „Rolling Stone“ (август 1991.) помиње „злочести садржај“ песме „Get the… out“, „нити је мање, нити више од безразложног групног оргијања, јевтин мачо-захват на жени која је употребљена, а онда злоупотребљена само да би задовољила похоту и его (мушкарца).“

Магазин „Time“ недавно је запазио „да постоји призвук отрова и јеткости у скоро свакој области модерне америчке поп културе и више није могуће игнорисати шта се догађа.“

Упоредите Божја мерила љубави и утицај рока на насиље, и Свето Писмо нас поучава да не величамо насиље било које врсте, било да је то самоубиство или садомазохизам. Треба да живимо у миру и складу једни са другима. Упозорени смо: „Тако дакле да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другога“ (Рим. 14:19). Сам Исус Христос је учио: „Блажени миротворци“ (Мт. 5:9). Каже нам се: „клони се од зла и чини добро, тражи мира и иди за њим.“ (Пс. 34:14)

Бог нас је позвао намир (1.Кор.7:15). Сам Господ није Бог пометње, већ мира (1.Кор. 14:33). Плод Духа је мир (Гал. 5.22) и ми треба да пустимо да мир Христов влада у нашим срцима (Кол. 3:15); ми треба да живимо у узајамном миру (1. Сол. 5:13) и да имамо мир са свим људима (Јевр. 12:14).

Са друге стране, „Господ испитује праведнога; а безбожнога и којему је мило чинити зло ненавиди душа Његова“ (Пс. 11:5). „Немој завидјети насилнику, ни изабрати којега пута његова. Јер је мрак Господу зликовац а у праведних је тајна Његова.“ (Приче 13:31-32). „Благослови су над главом праведнику, а уста безбожникова покрива насиље“ (Приче 10:6). „Насилник мами друга својега и заводи га на пут који није добар“. (Приче 16:29).

Апостол Павле нас поучава у посланици Ефесцима:

„Никаква рђава ријеч да не излази из уста ваших него само што је добро за напредовање вјере, да да благодати онима који случају. И не ожалошћујте Светога Духа Божјега којим сте запечаћени за дан избављења. Свака горчина и гњев и љутина и вика и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу. А будите један другоме благи, милостиви, праштајући један другоме, као што Бог у Христу опростио вама. Угледајте се дакле на Бога, као љубљена деца и живите у љубави као што је и Христос љубио нас, и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу" (Еф. 4:29;5:1,2) 

Апостол даље говори да свако треба да се моли и посредује "да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и чистоти. Јер је ово добро пред Спаситељем нашим Богом" (1 Тим. 2:1,2). Очито је да нико не може порицати да профаност, вулгарност и насиље у модерној рок-музици не спадају у вољу Божју када је у питању човечанство.

 

Ствари за размишљање

 

1. Да ли сматрате да су поруке насиља, смрти и самоубилачке рок-музике потребне да би свет био боље место за живот?

2. Ако знамо моћ музике, који би ефекат могао бити кад су у питању текстови песама који заговарају самоубиство на осетљиву особу која је у депресији?