Пан је дошао

 

Када је Христос умро на крсту, шумама античког света од-1јекивао је глас: "Умро је велики Пан". Пан је био грчко-. римско божанство, које је у почетку везивано за пастире и стада, да би касније постао символ пантеистичког свејединства. Пола човек, пола јарац, са сиринксом у рукама (Панова фрула), он је својим свирањем наводио на страх и бекство људе и животиње (то се зове ПАНика).

Поседнутост Паном и служење њему доводило је до опсесије сексом и жеље за тренутним задовољењем нагона... "Умро је велики Пан" значило је - Живот је тријумфовао над смрћу, Чедност и Чистота над развратом и поквареношћу.

Тако је почео пад паганизма. Три века касније, свети цар Константин прогласио је Хришћанство слободном вером у Римској империји; одмах потом, вера у Распетога и Васкрслога заменила је паганство као званичну религију Римске империје. Али, онај који се крио иза Пана, никако није мировао - стално је настојао да се врати у историју, да би поново био слављен и обожаван као некад.

Крајем XIX и почетком XX века, када је Алистер Кроули ушао на велика врата у светски окултизам, Пан је био ту: "Велика Звер" му је посветио свој живот и своју службу. Његово име призива се на кроулијевским мисама. "Химна Пану", коју је сачинио сам Кроули, свирана је на сахрани сатаниног слуге.

Рокенрол, музика која је почела од Диновог поклича "Живи брзо, умри млад, буди леп леш", веома брзо је добила Пана за свог покровитеља Скупа с Паном, стигао је и Алистер Кроули.  Тако се за име овог подземног "мудраца" чуло у најширим круговима светске омладинске популације. Човек који се бавио "сексуалном магијом" (и дичио хомосексуализмом), приносио људске жртве, најављивао доба победе еатанизма над Хришћанством ушао је међу младе на велика врата музике.

На албуму "2112" групе "Раш" налази се песма "Жреци сиринкса". Године 1987., Елтон Џон је ангажовао једног уметника да му изради породични грб - у центру скице био је Пан. Албум "Ролинг Стоунса", "Tatoo You", приказује јарчево - ђаволово - Паново копито.

Можда најпознатија песма рокенрола свих времна, "Stairway to heaven" ("Степенице ка небу") групе "Лед Цепелин" говори не само о музици Пана, и његовој фрули, већ и о способности јарцоликог да духовно обрлати и води оне који му дођу под копито. Роберт Плант пева о томе како ће нас "фрулаш уразумити", и наставља: "У глави ти бруји и не би да идеш (за њим, нап. прев.); у случају да не знаш - фрулаш те зове да му се придружиш".

У далеким планинама Марока живи племе Џуџука које још увек упражњава поклоништво Пану. Њихова магијска, ритмичка музика отвара им путеве за сједињење са истим. Познати рокер Роберт Палмер их је посетио, и оставио запис о учешћу у обреду: "Када су музика и енергија били на врхунцу, припадници племена су падали у екстатични транс, од њихових очију виделе су се само беоњаче, а вриштали су као да их гоне небеске силе (?) Сам Пан је дошао. Неколико пута сам био сведок када је струја почела да се креће и пролази кроз тело локалног пастира. Када је снага опала, пастир је нестао - кроз његове очи гледао је неко други, док су оне блистале као рубински ласери (опис демонског поседнућа, нап. прир.).

Скакао је кроз ватру, а онда сам се и ја нашао у ватри, окружен пламеном, али неповређен. Тада сам се завртео као чигра, одвртевши се у мрак. Обожаваоци Пана су ми рекли: "Водили смо те путем музике, сада си један од нас".