Нарко – мистика

 

Међу првим корисницима дроге ради "проширивања свести" били су француски уметници Делакроа, Домије, Бодлер, Готје, Нервал, Верлен, Мије, Лоти, Мопасан. Рамбово "систематично растројавање чула" могло се постићи и на тај начин... Григ, Глук, Колриџ такође су долазили у додире са најпопуларнијом дрогом епохе - хашишом...

Бодлер је написао "Вештачке рајеве" да би понудио тумачење онога што су он и његови другови доживели. Борећи се против зла и служећи му, песник је забележио: "И ја сам почесто био жртва таквих поремећених стања и замаха који нам дају пуно право да поверујемо како се неки злуради демони у нас знају ушуњати, силећи нас да сасвим несвесно вршимо њихове најбесмисленије заповести".

Хашиш, који су он и пријатељи користили ради стимулисања стваралаштва, показао се као кључ за закључавање демонских окова на души. Хашиш, каже Бодлер, човеку даје само оно што он већ има у себи, мисли које дрога изазива "потичу више са земље неголи са неба, за своју лепоту претежно дугују нервној   раздражености, лакомости којом се дух на њих баца".

Оне имају "лажни сјај магије". Развијајући машту, хашиш убија вољу, а уметник без воље није уметник, него исцеђена крпа. Разарање ума је потпуно: "Онај који прибегава неком отрову да би размишљао на крају неће бити у стању да размишља без отрова".

Дрога разбија личност и потчињава је једној опакој сили. Бодлер је увидео каква је сила у питању: "Нека неко и схвати, баш ако хоће, овај начин изражавања као претерану метафору, јер ћу, ипак, признати, да ми надражујући отрови изгледају не само као најсилнија оруђа којима располаже дух мрака да би заврбовао и подјармио сажаљења достојно човечанство, већ и као једно од најсавршенијих његових   отелотворења". Овде смо дошли до сржи проблема нарко-мистике: и сам хашишар, Бодлер сведочи да дроге служе демону за поробљавање људи путем слика и визија.

Велики пропагандиста халуциногена био је и Олдос Хаксли, чији је оглед "Врата перцепције" о узимању мескалина, дроге присутне у мексичком пејотлу многима био повод да крену његовом стазом. Када је Хаксли прогутао дрогу, видео је златну светлост, прекрасне црвене површине, књиге које се претварају у драгуље. Гледајући цвеће у букету, разумео је шта значи "непосредно виђење Бога". Намештај је био другачији. Било му је лепо и јасно да не треба чинити ништа друго до живети. Предмети су изгубили свој смисао, али је то била "света визија ствари". "Ствари без претензије, задовољне да буду оно што јесу, довољне у својој бити, не изигравајући ништа, не покушавајући болесно да се одвоје од Дарма - тела и да луциферски пркосе милости Божјој: тако Хаксли описује своје искуство пантеистичког свејединства.

Па ипак, мескалин га је одвајао од ближњих: "Ово учествовање у испољавању величанствености ствари не оставља места, да тако кажем, за обичне, неопходне бриге људске егзистенције, изнад свега за бригу о људима који су се налазили око мене".

Упркос Бодлеровим упозорењима, настављено је са узимањем дроге ради "већ креативности". Још 1944. извесни Елдриџ је извео оглед који је показао да "марихуана може музичара да узнесе до нових врхунаца виртуозности". Искривљена перцепција времена и простора после узимања марихуане, сматрао је он, помаже музичарима да увек свирају на нови начин.

Скоро сви рок-музичари су усвојили ту тезу, и, уз марихуану и теже дроге, почели да изводе концерте.