Божја реч из пејотла

 

Халуционегене дроге су одувек биле коришћене за паганске сусрете са оностраним. Не мирећи се са убогом сиакодневницом у којој нема ничег осим зноја лица и жуљевитих дланова који се боре са маће-хом земљом, пагански човек је хтео да се пробије у свет са оне стране сиве завесе навикнутог и обичног.

Индијанци Северне и Јужне Америке користили су многобројне дроге у ту сврху. Пејотл, "кактус визија", давао им је храброст пред борбу, а жреци су преко њега сретали племенске богове. Када је стигло западно, инквизиторско Хришћанство, пејотл им је у визијама доводио "Христа" и "свеце". Створена је својеврсна црква пејотиста. Њен "символ вере" је гласио: "Бели човек зна да чита, и реч Божју сазнаје из Библије. Индијанац не зна да чита, и реч Божју сазнаје од пејотла".

Астеци су веровали да гљива "teonanacatl" ("Божје месо") води у вечни свет, у коме се све већ догодило. Када је 1502. крунисан Монтезума II многи су, узимајући гљиву, доживели визију будућности, а неки су се, у екстази, поубијали...

Дрога јурема, служена као напитак, доводила је до виђења земље духова, са цвећем и птицама; од напитка каапи оживљавале су куће и дрвеће; мушкатни орах изазивао је промену перципирања простора и времена, визуелне и звучне халуцинације, осећај продуженог оргазма (заборављало се на потоње ефекте - болове у костима, јаку главобољу, грчеве, депресију.) Вештице средњег века користиле су бунику и веле-биље;мандрагора је служила као амајлија; гљива —мувара је толико го-сподарила људима Азије да су сиромаси пили мокраћу богатих који су могли да себи приуште мувару да би, за тренутак, пали у екстазу.

Нови пагани, који су са дивљег атеизма прешли на анархистичку религиозност, нису могли без халуциногена. Одговарало им је што не бивају проузроковани поремећаји нервног система и што искуство може да се опише.