Изопачите омладину - победили сте нацију

 

У књизи "Велики ритам" Френк Герлок је одбрусио свима онима који веле да рок-музика помаже младима да се испразне и ностану "нормалнији". "У земљама где је најраширенији рокенрол, САД, Великој Британији, констатујемо не само постотак малолетничког преступништва који је највећи на свету и најбржи проаст криминалитета код младих, него и ванбрачна рођења, насиље свих врста, убиства, самоубиства".

Изопачитре младину – победили сте нацију“, церекају се идеолози и творци новог светског поретка. Формула је проста: еротизам + сатанизам = масе искорењених и отуђених од Смисла, масе утвара.

Неко ће рећи: да не претерујете? Ипак, у питању је само музика. Нико не мора да је слуша ако неће. У рокенролу, је кажемо ми, све претеривање. Ко једном стане у врзино коло, тешко из њега излази. Нема никога да се изложи паљби, а да не буде рањен или да не погине.

Ево шта признаје Џон Кугар Меленкамп: "Рокенрол је као вожња суманутом брзином. Све је у изгреду. Не можете попити само пет пива - морате петнаест. Не можете употребити LSD једном - морате 12 пута. Не можете имати једну цуру него једну седмично".  

А што се тиче друге примедбе да онај који неће да слуша понуларну музику - не мора, она је само делимично тачна: пошто је то музика младог поколења, ко год је не слуша скупа са својим друговима и другарицама излази из њиховог круга и осуђује себе на страшну самоћу, коју многи нису у стању да поднесу (зар да будеш "чудак"?).

На србском терену "испирачи мозга" су дуго тражили кључ за коначно разбијање омладине преко музике. Рокенрол јесте био погодан, али само донекле: ипак, текстове страних извођача није свако разумео, а домаћи бендови се нису уклапали у кретенизујуће стандарде западне поп-идолатрије.

Коначно решење, међутим, нађено је под називом "турбо-фолк": најсуровији диско-ритмови, највулгарније турске мелодије, најпровокативнији концерти и ТВ-наступи, речи песама пуне духовне лажи и смрти...