Демонизам рокенрола – доказана ствар 

 

Џејкоб Аранца је круговима изучавалаца тамне стране рока постао познат по књизи "Backward Masking Unmаsked” ("Маскирање уназад демаскирано") у којој је показао и доказао да се сублиминалне поруке на плоче и касете могу стављати "маскирним" снимањем уназад. На књигу су реаговали различито, и са разних страна: било је одушевљених похвала и жестоких критика. Арнца је нешто од свега, уз додатну аргументацију за свој став, сабрао у књизи "Још о року, кантрију, и демаскираном маскирању уназад". Преносимо делове из ове књиге.

Аранца сматра да је демонизам рокенрола доказана ствар. Макар и већина не била свесна тога, многи рокери јесу. Тако Дејвид Боуви, дајући интервјуе часопису "Ролинг Стоун" од 12. фебруара 1976, каже: "Рок је одувек био демонска музика", а Литл Ричард, у једном од својих покајничких тренутака, признаје: "Неке рокенрол групе стану у круг и пију пехаре са крвљу. Неки клече и моле се демону." Ако је "Блек Сабат" посвећивао олтаре сатани, Стиви Никс концерте вештицама, ако је "Веном" у песми "Добродошли у пакао" певао следеће речи: "Поседнути смо свиме што је зло. Тражимо смрт вашег Бога, пљујемо на Девицу коју ви обожавате, седимо ва левој руци господара сатане", а Лујза Чиконе се ругала Крсту говорећи: "Распеће је изазовно јер је на њему наг човек", све је јасно: рокенрол се постепено претворио у сатанску религију.

Један менаџер је отворено признао: "Молићемо се за болесне, дизаћемо људе из инвалидских колица, показиваћемо натприродна чуда током концерта. Бићемо обожавани".