Рок је религија

 

"Рок је религија", тврди Ози Озборн. "Музика уобличава карактер", знао је још Аристотел. У књизи "Сублиминално завођење" Вилсон Брајен Кеј показује да се тај утицај рокенрол-религије често остваривао путем сублиминалних порука које су слушаоцима доносиле информације испод прага свести, углавном снимљене уназад.

 Јако мали број људи зна да је Алистер Кроули својим следбеницима препоручивао да "Оче наш" читају уназад, да обрћу крст, говоре, пишу и мисле - уназад. Хришћана је међу рокерима било мало - начин живота им је онемогућавао да то буду.

Пре свега, разврат.

Стив Тајлер, из групе "Аеросмит", каже: "Кад си на путу, немаш шта да радиш осим да се дрогираш и упражњаваш секс".

Прва Џегерова жена, Бјанка, огорчено је признала: "Спавао је са свим мојим пријатељицама".

У часопису "Њу Саундс" од јануара 1984. црни рокер Принс ка-же: "Кад сам имао девет година, желео сам да пишем порно-роман. Моја мајка (sic!) је имала много порно-материјала у својој соби, и ја сам тамо њушкао и читао... Постао сам свестан своје сексуалности веома рано." Принсова песма "Sister" говори о његовом инцестуозном искуству, "Uptown" о мужеложништву, "Head" о оралном сексу, а "Darling Nikki” - о рукоблудију...

Већ поменути Џегер у "Хит Парадеру" од децембра 1983. описује своје концертно искуство: "Извођење концерта на сцени пред толиком публиком је једна од најсексуалнијих ствари коју можете учинити. Страшно се напалим кад сам на сцени. Неки пут размишљам само о томе да, чим сиђем с бине, нађем неког ради секса".

Блуд је увек повезан са одступањем од Бога и савезом са ђаволом. Тако Боуви, бисексуалац, признајући да се бави магијом, у "Ролин Стоуну" од 23. октобра 1984. каже да крст носи из пуког сујеверја, пошто се плаши зле среће.

А Ники из "Мотли Кру" још је јаснији: "Оно за шта је америчка омладина: секс, дроге, пица, и још секса... Имамо лобање, пентаграме и све могуће сатанске симболе на бини. Увек сам флертовао са ђаволом."

Поновимо: западни рокер не може, и да хоће, да живи по хришћанским начелима. (Можда има изузетака, али они потврђују правило.) Неки се варају мислећи другчије. Аранца помало иронично примећује: "Многи млади мисле да је изопачена звезда Принс хришћанин само зато што је рекао "Хвала Богу!" кад је примао неку награду".

Аранци су, већ рекосмо, после прве књиге стигла многа писма реакције. Тако је извесни В. Ф. из Ајове био искрен: "Драги г. Аранца. Ваша књига 'Демаскирано маскирање уназад' побудила ме је да схватим да сам био припадник 'рокенрол религије' скоро све време свог тинејџерског узраста. Био сам члан рокенрол бенда, и мада нисам користио дроге, нити пијанчио, с моралне тачке гледишта то је пуно утицало на мене. Сад схватам да рок-групе не обожавају сатану са свесном намером, али му служе самим тим што су у оквиру рокенрола. Знам да ће ми бити тешко да одустанем, али знам да морам са служим Господу и учиним све што је потребно у том правцу".

Један други млад човек, хеви-идолопоколоник, послао је друкчије писмо: "Немојте се молити за мене, јер је то џаба. Не трошите речи. Он је мртав, човече, иако знам да је умро на крсту. Мртав, и не би требало да причаш с покојником. Узгред, ја имам слике правог бога. Бог коме се ти молиш је мртав. Бог хеви-метала није. На слици, видиш ли момка на кога указује стрелица? Момка с крстом? Он може бити бог, а ја мислим да јесте. Он је моћан, човече, Ејсид рок, рок, рок, сваког минута у току дана! Живим за рок и волим га!"