Дрога и алкохол као инспирација
"Бити млад, луд, бити слободан", речи су које су као гром одјекнуле у свести мноштва младих генерација. Биле су то речи рокенрола. Већина нас је кренула за њим. Већ као ученици петог или шестог разреда почели смо слушати "Битлсе", "YU- групу", "Дугме", "Проарте" и сл. групе.
На школским игранкама тајно се пило пиво и вино, а негде око осмог разреда у продаји се појавило пиће "Фриско". Имало је горак укус сличан џину. Ми смо га пили јер нас је подсећало на град "Фриско" (Сан Франциско) у коме је почела "хипи-револуција". Били су то дани када смо у већ прохујалој хипи-еуфорији слушали о свему томе. Код нас је све било у некој минус - фази.
Све се догађало са кашњењем у односу на свет. У "Џубоксу" смо тада читали о хипи-групама и свему што се шездесетих догађало у "Фриску". Чланови тадашњих група су потпуно отворено користили дрогу као средство инспирације за стварање музике. Дрога у то време у САД као да није била забрањена. Групе као Greatful Dead, Quick silver messenger service, Jefferson Airplane, организовале би свирке под називом "ACID тест" где би групама на расположењу била најсавременија музичка опрема и неограничене количине халуциногена. Да смо и ми тада као и млади Америке могли лако доћи до дроге вероватно бисмо је и ми пробали, али пошто то није био случај, углавном су наши млади рокери, као и "кафански борци", користили алкохол.
За време турнеја "Дугмета" Жељко Бебек је дневно знао да попије и по литар вискија. А Лаза Ристовски је због честог пијења лозоваче добио назив Лоза. Многе групе су имале грдне муке због опијања својих чланова. "Индекси" су једну од својих турнеја морали прекинути због Давориновог опијања. А "Чорба" је ретко функциони-сала са трезним Бором. Дешавало се да, рецимо, неко од клинаца, угледајући се на хипике и домаће и стране рок-музичаре, опивши се добије опасне аритмије срца, али то нико није озбиљно констатовао. Шта је о хипи-покрету мислио Мик Џегер сазнао сам нешто касније из једног његовог интервјуа.
"Новинар: Да ли је хипи покрет утицао на Стоунсе?
Мик: То уствари није био никакав покрет. Најмање је ту било љубави, мира и цвећа. Довољно смо знали шта се у ствари збивало око нас и никад нисмо следили било каква стремљења."
Друштво у коме сам се ја кретао углавном се одушевљавало хипи-музиком, али и појединим хард-рок саставима као Deep Purple, Led Zeppellin, Uriah heep, Black Sabath. "Џубокс", који је био једини часопис о рок-музици доносио нам је разне информације о омиљеним бендовима.
У многим бројевима овог листа читали смо о масовним хистеријама које су се дизале око појединих рок-састава. Један од чланака из 1978. који описује овакве појаве приказан вам је у наредном делу текста, извађеним из броја 44, мартовског "Џубокса" за ту годину.
