Рок је искључив

 

Наравно, на све нас младе то није имало већег утицаја. Ми смо живели у свету смишљеног скривеног значења речи. Свако страдање називано је кризом, реч страст означавала је усхићење (страст изворно значи страдање), ликвидација је постала замена за реч убиство, а абортус за детеубиство у утроби мајке. Зло се свуда скривало иза језичких акробација, речи. Убиство човека није тако страшно. Он је само ликвидиран - ништа му се друго није десило (малтене, доживео је судбину рачуна у банци!).

Толико је почео да вреди човек као Божје створење у свету који нас окружује. У таквом свету ја сам заволео рок музику и живео за њу сагоревајући у страстима које ми је она нудила. Рок музика ми је обликовала свест на такав начин да сам постао горд, самољубив, славољубив, а, што је најгоре, искључив као задрти припадник неке политичке партије. Ниподаштавао сам било какве друге вредности у животу осим рокенрола. Сигурно ћете рећи да је то очигледна велика, нездрава заблуда, крајност. Тачно, али у року не можете бити другачији.

Или сте рокер или нисте! Или живите 100% рокенрол или се фолирате, глумите и умишљате о њему. Хендрикс, Џенис Џоплин, Брајан Џонс и многи други музичари најбоље су то показали својим животним судбинама. Показали су шта је то рокенрол и куда он води.

У правом рокенролу нема повлачења, иде се до краја без обзира јеси ли или ниси у нечему у праву. Ако ниси у стању да оправдаш оно што си понео (рок-идеологију) не можеш да признаш пораз, јер онда ГУБИШ назив рокера (човека који живи "200 на сат" у свакојаким пороцима) јер тиме показујеш да та идеологија не ваља и да је погрешна. Уколико сте само љубитељ рок музике из овог зачараног круга можете искочити. Али ако си ти сам творац те идеологије као нпр. Елвис Присли, и ако за тобом иде читава војска младих људи и од тога згрће огромне паре музичка, модна, филмска и друге индустрије онда је то готово немогуће.

Признати пораз или јавно разобличити рок-идеологију која својом суштином вуче у пропаст и самоубиство њене творце, али и њене обожаватеље, значило би изазвати праву финансијску катастрофу за огромну индустрију. Зато израз "пораз" не постоји на Западу. Он не доноси профит. Било какво лечење рок-звезда и изношење на видело истине значило би уништење поверења младих у вредности које му нуди музичка индустрија даннашњег света, а то значи пропаст за индустрију.