MTV - као оружје

 

Подземна нуклеарна проба у Лоп Нор-у, изведена средином августа ове (1995.) године у оквиру одбрамбених активности, последња је од све учесталијих варница у општим озбиљно нарушеним кинеско-америчким одно-сима, од како је прошле јесени у Куала Лумпуру кинески шеф државе и партије Ђијанг Цемин нагласио да: "Демократски систем сваке земље мора да одговара његовој народној традицији и националној ситуацији", додајући да је "наметање система једној земљи споља израз хегемо-низма а не демократије".

Први пут у својој историји Америка је сада део међународног система у оквиру кога је најјачи субјект, па се самим тим осећа позваном да остатак света подреди сопственим економским и политичким приоритетима. Имајући у виду ову тежњу Вашингтона, многи политички и војни аналитичари сасвим оправдано указују на Кину као највећу препреку америчкој глобалној доминацији, а неки од њих, као што је то случај са руским геополитичарем пуковником Морозовим, предвиђају и војни сукоб великих размера између ових сила у првој четвртини наредног века.

У сваком случају, објављивање кинеских стратешких спољно-политичких основа за наредну декаду, од којих је једна: "Усавршавање конфучијанских правила понашања уместо демократије западног типа" у хонконшком дневнику "South China Morning Post" (24. 11. 1994.) у потпуности потврђује тезу харвардског политиколога г. Семјуела Хантингтона да је конфучијанско давање предности "колективу над поје-динцем, ауторитету над слободом и одговорности над правима" међу главним препрекама ширењу западне демократије.

Да Америка у својим економским и политичким прорачунима мора урачунати и став земље са најбржим економским растом у последњих 15 година, показало се 21. и 22. јула ове године када су Кинези у оквиру тестирања својих балистичких М-9 пројектила циљали на 140км од тајванске обале, демонстрирајући тако свој суверенитет над овим острвом, и директно ставили до знања да никакви наговори на осамостаљивање и независност владе из Тајпеја од стране других сила неће про-ћи без озбиљних последица.

Колико је управо Тајван битан за америчку визију "света једне силе" указује нам и то да је баш ово острво одабрано као позиција са које је од априла месеца почело емитовање једног од најјачих оружја се-верноатлантског концепта, програма МТV (Music Television) - на кинеском језику.

Овакво сагледавање једног од стубова кабловске и сателитске индустрије забаве какав је "МТV International” са својим регионалним одељцима, може се на први поглед учинити претераним и невероватним. Са друге стране, када се упознамо са биографијама људи који стоје иза овог система планетарне забаве, ствари постају много јасније. МТV је само део корпорације "Viacom" у власништву седамдесетдвогодишњег харвардског кадра г. Самнер Редстона, који је каријеру започео у војној обавештајној служби.

Према неким изворима и најодговорнији човек МТV-а, четрдесетшетогодишњи г. Вилијем Реди, најзаслужнији за преношење ове ТВ мреже у Европу, у једном је периоду своје каријере командовао ракетним базама НАТО-а. Г. Реди је такође преузео пројекат проширивања МТВ-а на терен Азије.

Узимајући у обзир да се МТV у просеку обраћа популацији од 14 до 29 година старости, намеће се као сасвим реално питање, под условом да се донекле испуне предвиђања аналитичара попут пуковника Морозова, колико ће кинеска омладина у првој четвртини следећег века уопште бити спремна да одбрани садашње моралне и филозофске основе свог друштва - у међувремену "озрачена" емисијама музичке ТВ.