Синхронизовано деловање политике и индустрије забаве

 

Случај Кине и одабир Тајвана као позиције са које МТВ емитује свој посредни али константни утицај, само је најактелнији пример синхронизованог деловања званичве политике и индустрије забаве.

При мало детаљнијем прегледу стратегије ширења ове музичке ТВ мреже у први план избија да је она у потпуности усклађена са поделом света на три интересне сфере, договореном између председника Буша и Горбачова на Малти 1989. године. Према овој подели Америци је припала западна хемисфера са до тада углавном "несврстаним" јужно америчким континентом (МТВ Бразил емитује програм од 1990. г. Као увод у континентални "MTV Latino" који делује од 1993. г.) и право ути-цаја на Блиском Истоку, Јапану је тада додељена одговорност на Далеком Истоку и југоисточној Азији (МТV Јапан постоји од 1992. г. као увод у МТV Азија који се поред Тајвана емитује и из Сингапура од пролећа 1995. г.), док је ЕЗ добила Источну Европу као сопствену сферу утицаја.

МТV Европа из сасвим разумљивих разлога није морао да чека на пад Берлинског зида да би почео са емитовањем. Од 1987. године програм ове станице у 37 земаља гледа се у око 60 милиона домова, а тренутна програмска концепција у потпуности је подређена изградњи јединствене Европе.

Као и било која компанија мултинационалног профила, тако и МТV мора свој основни модел глобалног концепта прилагодити локалним и регионалним условима. Оправданост оваквог стратешког приступа одређеном тржишту у потпуности је доказана успехом МТV Latino који се емитује на шпанском језику и који је за годину и по дана свог присуства у неких 5 милиона домова, превазилазећи генерацијске разлике, око ТВ екрана окупио целе породице, уједно лансирајући нови музички хибрид - латино рок, који доминира од Мексика до Чилеа.

Иако наступа обазривије "МТV international" сигурно, дугорочно гледано, ништа мањи успех не очекује ни од пројекта у Азији, са обзи-ром да ово тржиште поседује огроман економски потенцијал у виду нагло обогаћене средње класе расположене да троши на индустрију забаве.

Колико је вишеслојна улога овог кабловског и сателитског про-грама у глобалном медијском простору и да деловање МТV, за разлику од осталих њему конкуретних ТВ компанија, заиста није мотивисано само профитом указује нам, на један прилично отворен начин, и дописник недељника "The Economist” из Бостона. У свом прилогу (8.07. 1995. стр. 59) он на самом почетку констатује да је Америка "по свим знацима по-литичким и културним" изгубила свој англофилски карактер. Као ра-злог овоме не наводи се амричко ослањање на Немачку као свог примарног савезника у европској политици, или Француску када је у питању сукоб на Балкану, већ се наводи да су "Вајтхол и Бела кућа остали су-ростављени око снага УН за брзу интервенцију у Босни". Примећујући да у последње време, па чак и у најновијем цртаном филму Дизни продукције "Покахонтас", америчким екраном доминирају енглески негативци, аутор чланка пита се има ли супротног примера и одговара "Да: на МТВ-у". Образлажући свој одговор бостонски дописник овог угледног недељника упознаје нас са још једним методом рада МТV-а, са којим наша публика до сада није била упозната. "Ова видео-музичка мрежа, до сада не толико славна по својој пажњи за здравље НАТО-а започела је обнову специјалних односа. Почевши од ове недеље последња седмица "Реалног света" (The Real World) постављена је у Лондону. "Реални свет" је чудесно воајерски ТВ програм у коме МТV смешта се-дам младих особа, које се међусобно не познају, у величанствен стан у најпомоднијем граду који може пронаћи. Трик је у овоме: место је озву« чено и опремљено камерама као ћелија КГБ-а, тако да је сваки и најбе- животнији тренутак у омладинској свакодневници љупко снимљен, монтиран, прожет ударном рок - музиком и усмерен масама. Избор Лондона је један од најнеобичнијих али и најприврженијих комплимената, упућених Британији ид стране Америке. Претходни "Реални светови" снимљени су у Њујорку, Лос Анђелесу и Сан Франциску - градовима у којима би, верује се, већина МТВ гледалаца желела да живи."

Да ни политичку позадину ових емисија не би требало никако занемарити говори нам и случај, изнет у истом чланку, HIV - позитивног јунака серије из Сан Франциска кога је, после смрти председник Клинтон поздравио као националног хероја.

Описани метод који је у форми забавног програма управо увезен у Европу, када се занемаре епитети бостонског дописника, у суштини подсећа на почетак остваривања света по кошмарном моделу некадашњег харвардског професора, бихејвиористе др. Б. Ф. Скинера, кога многи утицајни кругови у Америци, нажалост, још увек уважавају као еминентног научника. Проблем са аутором књиге "Изван слободе и достојанства" и осталим присталицама механичког принципа условљеног понашања по моделу "штап и шаргарепа"је у томе што он захтева потпуну контролу државе над сваким појединцем од момента рођења да би успешно функционисао у пракси.