А, диско-музика?

 

Али, није се остало само на "нормалној" полности. Веома брзо почеле су да се пропагирају изопачености. Тако су "Кинкс" у песми "Лола" описивали мужеложника који се понаша као женско, а има му-шки глас. "Долс" и "Стоунси" су облачили женску одећу. Дејвид Боуви и његова жена су били изопаченици.

Боуви је на концертима, нарочито у "Зиги Стардаст" фази, носио женску одећу, шминкао се и певао песме попут “Queen Bitch" у којима се о хомосексуализму отворено говори. У томе га је следио Лу Рид из "Velvet Undergrounda" (песма "Vicious").

Алекс Харви је изјавио: "Хомосексуалност је добра ствар. Зауставља раст популације". Том Робинсон, револуционар-изопаченик, певао је: "Срећан што сам мужеложник" ("Glad to be Gay")- Брајан Епштајн, менаџер "Битлса" (умро од дроге), био је привучен Леноновим изгледом. Елтон Џон и Бој Џорџ: први бисексуалан, други изгледао и понашао се као жена... Елис Купер у једној песми ("I Love the Dead") велича некрофилију. На концертима коље пилад и уништава лутке беба, а став му је: "Све што публика жели је секс и насиље. Знам то пошто по цео дан гледам ТВ".

Принсов идеал је: "Људи ме зову суровим. Ја бих желео да смо сви голи, да нема поделе на беле и црне и да нема никаквих правила". Ринго Стар, бивши "Битлс": "Пили смо много. Не може се одолети. Имали смо пуно цура. Брзо смо схватили да није тешко имати их".

Једну од најопаснијих врста музике родио је диско клуб. Ритам нове музике био је 125 удараца у минуту. Циљ нове музике је био - осетити, а не чути ритам. Све је кренуло од клубова полних изопаченика у Њујорку. Они су диско користили за опуштање и ловљење жртава. Из латиноамеричке музике узета је силовита ритмичка подлога, а од афро - кубанске прости стихови слични враџбинским инкантацијама.

75 од-сто првих диско-клубова надзирали су изопаченици, који су тако формирали јавни укус. Улога диск-џокеја постала је огромна: он је стварао атмосферу пуштањем одговарајућих песама, појачавањем и смењива-њем ритма, причом, лајтшоу ефектима. У диско-клубу све је било на мештено тако да човеку умртве ум и чула, претворивши га у оруђе стихије. То је било "дрогирање без дроге": лајт-шоу и плесни ритам мењали су стање свести.

Циљ? "Сва игра је замена за секс" (Џегер). Синкопирани ритмови, нарочито извођени на електронским инструментима, изазивали су телесну реакцију мишићног, дисајног и аутономног нервног система. Дроге су помагале опијању ума и предавању хаоса лајт-шоуа и буке.

Метастазе су све дубље освајале организам западног човечанства. Више није било речи ни о чулном задовољству, него о пукој борби за моћ. Сексуалност је моћ. Грејс Џонс каже: "Користећи своју сексуалност жене сада преузимају власт у свету". Лујза Чиконе, анти-мадона: "Прича се да се овако облачим и шминкам да задовољим мушка-рце. Ја све то чином само због себе". Све се завршава у самодовољности.

"Дејли Њуз" од 19. марта 1978. пише: "Изоловани једни од других прегласном музиком, изложени заслепљујућом светлости, играчи могу да учине све што им падне на памет, да се чак ни не гледају, нити да је-дни другима упуте коју реч, као да се свако од њих налази пред огледа-лом вичући непрестано: "Ја! Ја! Ја!" "Тај очити нарцизам је само одраз једне филозофије којом је наше друштво опасно захваћено, сходно којој свака наша жеља постаје оправдана, без обзира на то какве су последице по друге. Такво стање духа потпомаже растући број развода, разара породице и увећава број социјалних покрета заснованих на инди-видуализму и самозадовољењу. Филозофија диско-клуба не оставља места за љубав".

На крају, долази се до отвореног сатанизма: "испирачи мозга" су Лујзу Чиконе произвели да би се наругали највећој светињи Хришћанства. Зато јој је дат псеудоним "Мадона" (тако римокатолици називају Богородицу). Њене плоче, књиге, филмови и концерти посвећени су представљању најгнуснијих видова изопачености...

Зло само себе прождире и кажњава. Усред највеће халабуке и пропаганде изопачености појавила се СИДА. Једна од њених жртава је и Фреди Меркјури, певач групе "Квин" ("Краљица" - израз из сленга који означава первертираног мушкарца). Тако окончава бунт против Живота, Светлости, Истине.

Рокенрол је, преко полности, био маљ којим су гњечена срца и мозгови младих поколења. У САД, према подацима из 1982., 10 милиона девојака губило је чедност у предбрачним везама између 15 и 19 године. Кад се у брак уђе, породица је нестабилна, јер брачници, знајући једино за чула, не знају за љубав.

Поставши идеологија младих, рокенрол је од њих створио чулне машине; деградирао је љубав, полност, породицу; исмејао чедност, пропагирајући прељубу и перверзије; наругао се Хрисtу и Светом Писму, нудећи паганизам, окултизам, сатанизам. Др Џ. Д. Анвил тврди да "што је друштво сексуално пермисивније. мање креативне енергије показује и спорије се креће напред". Зашто?

Зато што мрљави женскароши и нафракане луткице нису у стању да мисле, живе и стварају, јер су блудом утрошиле енергију потребну за мишљење, живљење и стварање.

Кингсбери Смит, издавач Херстове новинске куће, пита се: "Шта родитељи могу да очекују у току овог десетлећа кад рокенрол заступа садизам, мазохизам, инцест, некрофилију, хомосексуализам, зверства, силовање и насиље уз свагда црисутну побуну, дрогирање и промискуитет".