Механизам деловања је откривен...

       

Јасно је да рокенрол није могао бити другачији: храст се зачиње у клици која пробија из жира. Уосталом, рокенрол није ни хтео да буде другачији. То се младима свиђа, зар не? Већ више од два века (од Француске револуције, која је у име "слободе, једнакости и братства" однела око милион људских живота) антихришћанске силе на Западу, јавно и тајно, раде на стварању новог светског поретка, јединствене светске државе која ће своје поданике потчинити у сваком смислу, од економског до верског, претворивши их у бесловесно срећне грешнике какве Достојевски описује у "Легенди о Великом Инквизитору" (роман "Браћа Карамазови"). Чим се рокенрол зачео, творци новог светског поретка, мајстори за "испирање мозга", све су схватили. Развратити омладину и то на неупадљив начин, преко музике, значило је ту омладину учинити пасивном и тупом, спречити је да мисли на нешто што није задовољство чула.

У "Тајмсу" за децембар 1975. откривен је један од механизама за деловање на свест потрошача и њихово увођење у тор бесловесних овчица којима су замке поставили вукови-душеубице, маскирани јагњећим кожама шоу-бизниса.

У Лос Анђелесу су, открива "Тајмс", постојале специјалне установе чији је циљ био проверавање реакције слушалаца: седишта у сали у којој се "добровољцима" пуштају нове плоче биле су опремљене "сензорима за реакције коже" који су мерили несвесне грчеве и степен надражености нерава. Истраживачи, плаћеници музичких кућа, настојали су да утврде која плоча изазива највише оргазмичких ефеката код присутних. (У песми “ Love to love You Baby" Дона Самер је снимила 22 гроктаја телесног односа).

Сама свирка схваћена је као полно раздраживање свирача и публике: "Повезујемо ритам бит-музике са откуцајима срца човека који је у телесном односу с другом особом", изјавио је Ерик Бардон; "Мислим да је хеви-метал врхунац који доживим кад водим љубав са својом гитаром" (Ангус Јанг, АС/DС); "Ако помешаш мирис улице са лепотом женског тела и борбом за опстанак, добићеш хеви-метал" (Блеки Лоуелс, "WASP").

Менаџер "Ролингстоунса" је био најотворенији: "Поп-музика је секс и то треба да саспете тинејџерима у фацу". (Његов штићеник, Мик Џегер, доследно је спроводио ову идеју у живот, нарочито на концертима; није случајно што је једна од најпознатијих песама "Стоунса" - "Симпатија за ђавола".) Маријана Фејтфул, која је са Џегером провела пуно времена, каже: "Мој однос са Џегером био је великим делом једна нездрава зависност о дроги, сексу и рокенролу. Мислим да је имиџ "неваљалости" увек био везан за рок, или музику уопште. То се превасходно односи на секс".