Рок као побуна

 

 Човек је створен као боголико биће, по икони Бога Који је Љубав и Доброта. Чак ни у најдубљим понорима своје палости, он не губи стремљење ка добру, макар оно било кривудаво, пуно лутања, макар да личи на слепачко пипање у потрази за излазом из лавиринта које само живот уме да сазда. Тако је и са рок-музиком.

Јер, она је у многим својим појавама била побуна против лажних вредности западног света, против оног поретка у коме је човек постао ствар, кога су хтели да утерају у тор бесловесне среће потрошачке цивилизације. Млади су, у потрази за Истином, крикнули да је такав свет - лаж, и да они не желе да у тој лажи живе. Бунт хипика у потрази за непосреднијом људском заједницом, за мистиком и религиозношћу који би били нешто друго од пуког ритуализма западног хришћанствв лишеног сржи, бунт панка у потрази за револуцијом која би срушила кулисе лицемерног поретка капитализма, у коме си добар онолико онолико имаш новца, бунт растаферијанаца у потрази за првобитношћу...