Јадне будале

 

Један од најомиљенијих идола подљудске цивилизације краја XX века који обожавају и имитирају широм света, рођена је у великој римокатоличкој породици у Беј Ситију, Мичиген, 16. августа 1959.

Отац јој је радио у аутомобилској индустрији Детроита. Од детињства је маштала о слави и успеху "филмске звезде"  (тај банални сан о слави и успеху назива се "америчким"). Чим је ушла у пубертет, почела је да мења мушкарце, надајући се да ће је неки од њих "избацити у орбиту". Уобичавала је да лута градом, налазећи жртве које су је водиле на ручкове и од којих је тражила по сто долара на зајам. Дајући ауто-биографске интервјуе, Чиконеова ове људе назива "poor suckers" ("јадне будале"). Још пре  краја средње  школе, са својим учитељем плеса посећивала је хомосексуалне барове по Детроиту и свиђали су јој се изопаченици које је тамо сретала - због "маштовитог" облачења и "слободног" понашања.

Године 1978. одлази у Њујорк, где среће познатог диск-џокеја Марка Кејмингса који јој постаје водич у "свет познатих". Појављује се као "порно-дива" у филму "Извесна жртва", на наказни начин испуњавајући своју детињасту жељу да игра на великом екрану. Пошто јој Кејмингс помогне да сними први сингл и први спот, за песму "Свако", она га остави и живи са Жан-Мишелом Баскијатом, пријатељем сликара - изопаченика Ендија Ворхола (прославио се тако што је насликао конзерву супе, и на тај начин утемељио "'поп-арт"), омиљеног на нарко-журкама њујоршког "крема". После овога, упознаје чувеног њујоршког ди-џеја Џона "Џелибена" Бенитеза, који јој продуцира деби-хит "Holiday" ("Празник").

Године 1984. излази њен први битан албум "Like a Virgin" ("Као девица"), који је продат у шест милиона примерака. Био је посвећен "свим девицама света", а пун песама ласцивног садржаја. Ругајући се девојачкој чистоти, која је на Западу и обезбоженом Истоку већ дуго поругана, уличарка Лујза се на концертима појављивала у венчаници.

"Не бих могла да успем да нисам постала секс-симбол. Ја сам секси", изјављивала је, хвалећи се да је у додиру са својом полношћу од шесте године, и да нема разлога да се то не примени у комерцијалне сврхе. Насловна песма "Like a virgin", говори о полном односу који је "обновио" тужну и нерасположену девојку, па се у току њега осећала као да јој је "први пут".

1985. она је снимила песму "Material Girl” ("Материјалистичка девојка") у којој каже: "Зато што живимо у свету материјализма/Jа сам цура - материјалиста". И заиста, у свету у коме је новац заменио Бога, у коме су све вредности попљуване и бачене у блато, успех се састоји у бестидном трговању својом душом и телом. 16. августа те године Чиконеова се венчала са Шоном Пеном, глумцем-кавгаџијом. Године 1988. избија свађа, и Чиконеова напушта мужа због "пријатељице" с којом има изопачене односе.

Године 1986. снимила је песму "Open your heart” ("Отвори своје срце") у коме себе представља као проститутку из пиип-шоуа (посебне јавне куће у којима се наплаћује само гледање блудница). Амерички истраживач Џеф Гудвин каже да је у овом споту присутан символички плес из култа вештица.

Следећи спот, "Like a Prayer" ("Као молитва") био је ругање распећу и свецима чије скулптуре стоје у римокатоличким храмовима. Ругање је - а како би она другачије? - било приказано кроз вулгарне сексуалне алузије... И тако даље.

Из спота у спот, са албума на албум, ова је јадница тонула све дубље у таму, мамећи публику за собом. На дну амбиса је снимила спот "Erotica" у коме приказује све врсте полних изопачености. Између појединих секвенци спота емитована је слика Крста (као и друге рок-вештице, Чиконеова носи крст на концертима, очито, не из поштовања према вери својих предака, него да би му се подсмевала.)

Несрећна Италијанка се бавила и снимањем филмова. У филму "У кревету са (анти) Мадоном", је приказала своју болесну свакодневницу. То јој није било довољно да би раздражила тупу, превише развраћену публику, па је објавила књигу "Секс", компилацију бљувотинских прича и порно-фотоса. "Дело" је изашло у тиражу од милион примерака на пет језика, а цена му је била папрених 50 долара. Овај приручник за глатко путовање у вечну смрт изашао је у САД пред Божић 1992. Није ни чудо, кад се зна да су многи у САД толико оглупели да су им најпопуларније личности управо овакве "забављачице".

Једна анкета, спроведена у Америци, показала је да само 13 посто Аме-риканаца верује у свих десет заповести Божјих, да је трећина супружника имала односе ван брака, да петина деце губи невиност пре 13 године, а да је од пре 25 година, кад је абортус легализован, на жртву Молоху дивљег себичњачког хедонизма принето преко 30 милиона нерођених.