Апокалипса
Звер Нихилизма нас је бацила на колена.
Дух времена је мрачан, а будућност изгледа више нисмо у стању ни да замис-лимо. Најперверзније идеје су постале стварност и сведоци смо најстрашнијих врста смрти које се могу замислити. Од овога горег бити не може.
Тврдња да "од овога горег бити не може" може нам се - док седимо у пријатној соби или док се шетамо природом под плаветнилом небеског свода - учинити спорном. Али, та тврдња је жива истина за милионе младих људи који умиру у чељустима звери модернога Нихилизма.
Једном приликом, када сам био на једном андерграунд панк-рок концерту алтернативне музике, кроз главу ми је прошла мисао: може бити горег и од овога! То сам помислио, гледајући како се певач групе засеца жилетом и како крв тече на све стране. Музика је била гласна онолико колико бука може бити гласна, а да човек од ње одмах и потпуно не оглуви. Просторија је била мрачна и препуна дима. На зидовима су били исписани графити - поруке модерних анти-пророка. Када се довољно изрезао жилетом, певач је почео да се дере из свег гласа: "Унакажен сам за цео живот!". Урликао је ове речи из петних жила. Музика која га је пратила подсећала је на неподносиву буку машина у фабрици. Наставио сам да уживам у музици и звуцима које сам некад толико волео, али ме је поново сколила иста мисао: "И од овог има горег".
Свет је прешао границу иза које више нема повратка. Отишли смо предалеко и повратка нам више нема. Оно што на најбољи могући начин илуструје оно о чему говоримо јесте чињеница да данас никога више ништа не може шокирати.
Одлазимо у биоскоп и гледамо филм о канибалистичком убици који на крају испада херој. И ту за нас нема ничег шокантног. Убеђујемо себе да је то само нешкодљива "забава". Ова свеопшта лаж је поубијала хиљаде људи и то рукама оних убица, које су надахнуће за свој злочин пронашли управо у тој и таквој "забави". Нисмо више шокирани ни када чујемо за многе крваве ратове који гутају безброје људских живота. Више нисмо шокирани ни када у вестима чујемо колико има људи који убијају децу, и нисмо више шокирани чак ни када чујемо да је Бог мртав.
Ништа више није шокантно и нама преостаје да поставимо још једно питање: "Који ће бити знак краја света?".
И на ово питање у нама уздрхти наше срце и чујемо глас који нам говори:
"Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све да се збуде. Али још није крај.
Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помори, и земљотреси по свету.
А то је све почетак страдања.
Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће на-роди омрзнути на вас имена мога ради.
И тада ће се многи саблазнити, и издаће друг друга и омрзнуће друг на друга.
И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.
И што ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих.
Али ко до краја претрпи, биће спасен.
И проповедаће се ово Јеванђеље о Царству по свему свету за сведочанство свим народима. И тада ће доћи крај.
Кад, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светоме...
Јер ће тада бити невоља велика каква није била од постанка света до сада нити ће бити. И ако се не би скратили они дани, нико не би остао; али избраних ради скратиће се они дани.
Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос или онде, не верујте.
Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране...
Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити долазак Сина Човечијег.
Јер где је труп онде ће се и орлови скупити.
И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба пасти, и силе небеске покренути се.
И тада ће се показати знак Сина Човечијег на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом... (Мт. 24, 6-30).
То је Апокалипса.
Ова генерација јесте Нихил-генерација,[1] "генерација Икс"; поколење у чељустима самоубиства. Од тренутка када на-пустимо утробу материну, ми смо "неприлагођени" и "аутсајдери" у свету који нам говори да је живот бесмислен, да нема одговора на питање "Зашто?". Уче нас: дошли смо из Ништавила и враћамо се у Ништавило. Ово је, укратко, универзална философија модерног нихилистичког света: родиш се, живиш, умреш...
Систем који нас зна само као своје бројеве говори нам да су нам дани одбројани. И то испирање мозга оскврњује наше умове, остављајући нас да сами и без игде икога заспивамо и бу-димо се у сузама док нас зуби нихилистичке Звери дробе све ви-ше, и док се око нас разуларује свеопште уништење. Нихилизам је у наше време постао толико свеприсутан и свепродоран, потпуно и дубински запосевши умове и срца свих људи, да више нема чак ни "фронта" на коме бисмо могли покушати да му да пруимо отпор.
Рат бесни, а данашња омладина јадикује за детињством у коме није било насиља. У овом страшном човеком рату против Бога, авај, сасвим логично долази до појаве масовног самоубиства младих, до тог последњег ауто-геноцида.
[1] Nihil, на латинском значи – „ништа“. Нихил-генерација је, дакле, покољење онтолошког Нихилизма, покољење рођено, васпитано и одрасло у богоборној и нихилистичкој цивлизацији: цивилизацији која верује у Ништавило и бесмисленост свега на овој палој земљи, које живи ништавилом, које се креће у Ништавилу. (прим.прев.)
